Pi­še: Mi­lan Mi­šić


Odr­ža­na je i tre­ća, za­vr­šna de­ba­ta iz­me­đu Do­nal­da Tram­pa i Hi­la­ri Klin­ton (po mno­gi­ma bez po­bjed­ni­ka i po­ra­že­nog – kan­di­dat re­pu­bli­ka­na­ca ni­je po­pra­vio uti­sak o se­bi, a kan­di­dat­ki­nja de­mo­kra­ta svoj ni­je po­kva­ri­la)... I ame­rič­ki, pa i svjet­ski po­li­tič­ki mu­dra­ci sma­tra­ju da je is­hod gla­sa­nja ko­je će se oba­vi­ti 8. no­vem­bra već od­lu­čen.
Što će re­ći da Tramp od­la­zi u isto­ri­ju. Ne­do­u­mi­ca je, su­de­ći po ono­me što su­ge­ri­ra­ju me­di­ji, je­di­no da li će Tramp za­i­sta ospo­ri­ti svoj po­raz, što bi bi­lo pr­vi put u 240 go­di­na sta­roj ame­rič­koj de­mo­kra­ti­ji i ti­me za­da­ti ozbi­ljan uda­rac nje­noj re­pu­ta­ci­ji, ili je nje­go­va od­lu­ka da u tom po­gle­du jav­nost ”dr­ži u ne­iz­vje­sno­sti”, sa­mo ne­do­volj­no pro­mi­šlje­ni mar­ke­ting.
Nejt Sil­ver, ame­rič­ki sta­ti­sti­čar ko­ji se pro­sla­vio pre­ci­znim pred­vi­đa­nji­ma pred­sjed­nič­kih i kon­gre­snih iz­bo­ra 2012, u svo­joj naj­no­vi­joj prog­no­zi iz­no­si da je vje­ro­vat­no­ća po­bje­de Hi­la­ri Klin­ton u ovom mo­men­tu iz­me­đu 84 i 87 od­sto. Ove broj­ke je do­bio pro­ra­ču­na­va­ju­ći svo­jom, la­i­ci­ma sva­ka­ko ne­ra­zu­mlji­vom me­to­do­lo­gi­jom, re­zul­ta­te mno­gih an­ke­ta ko­je joj da­ju pred­nost iz­me­đu šest i se­dam od­sto.
Pa ipak, Sil­ver je za­dr­žao od­re­đe­nu do­zu skep­se: ma­da Klin­to­no­va ima ubje­dlji­vo ve­će šan­se, one još ni­su sto­po­stot­ne. Iako je vje­ro­vat­no­ća Tram­po­vog po­ra­za ve­li­ka, to ne zna­či i da je ap­so­lut­no iz­vje­sna. Jer, ”ni­kad se ne zna” (ovo je do­bro smi­šlje­ni slo­gan za lo­to srp­ske lu­tri­je). Uvi­jek tre­ba oče­ki­va­ti neo­če­ki­va­no.
Neo­če­ki­va­no oče­ku­je i sva­ko ko po­pu­ni lo­to li­stić, upr­kos to­me što su sve lu­tri­je i sve kla­di­o­ni­ce pre­vas­hod­no igre u ko­ji­ma se za ne­što do­bi­ja ni­šta. Ma­da, do­go­di se i da grom po­go­di u ko­pri­vu, što mno­ge pod­stak­ne da na­sta­vlja­ju da gu­be.
Šta je ovo­ga pu­ta pro­blem? Tramp je­ste se­bi, po­go­to­vo u po­sled­njih mje­sec da­na, dao pri­lič­no auto­go­lo­va i ”ko­čio uz­br­do”. Po­li­tič­ki sa­mo­u­bi­lač­ke po­te­ze on u stva­ri vu­če od sa­mog po­čet­ka kam­pa­nje, ali je upr­kos to­me – ili baš zbog to­ga - u njoj op­stao. Nje­go­vi po­li­tič­ki pro­sta­klu­ci, ko­ji bi eks­pre­sno eli­mi­ni­sa­li sva­kog dru­gog po­li­ti­ča­ra, sa­mo su mu po­ma­ga­li, pa je na kra­ju on sam za­klju­čio da vi­še ne slu­ša svoj iz­bor­ni štab, ne­go da na­sta­vi da bu­de ono što je­ste. Pre­ve­de­no u me­ta­fo­ru – da va­tru ga­si va­trom.
Ti­me je ušao u da­nas po­ve­će dru­štvo po­li­tič­kih de­ma­go­ga – mo­der­ni iz­raz za to je ”po­pu­li­sta” – ko­ji se do­dvo­ra­va­ju ma­sa­ma, obe­ća­va­ju­ći im, s jed­ne stra­ne, ku­le i gra­do­ve (ili avi­o­ne i ka­mi­o­ne) i usmje­ra­va­ju­ći nji­ho­vo ne­za­do­volj­stvo, stra­ho­ve i gnjev, pre­ma po­li­tič­kom esta­bli­šmen­tu i si­ste­mu.
Kao šo­u­men i do ju­če zvi­je­zda ri­ja­li­ti te­le­vi­zi­je, znao je da pa­žnju mo­že da dr­ži sa­mo ako je u cen­tru pa­žnje, da­kle bom­ba­stič­nim go­vo­ri­ma i za­pa­lji­vim po­ru­ka­ma. U nje­go­vim ri­je­či­ma ni­je bi­lo mno­go isti­ni­tih či­nje­ni­ca, ali za to ni­je ma­rio. Sal­do je bio da je na taj na­čin do­bio mno­go vi­še pu­bli­ci­te­ta ne­go svi ri­va­li u tr­ci re­pu­bli­ka­na­ca za no­mi­na­ci­ju i ”to­ne” bes­plat­ne me­dij­ske re­kla­me ko­ja bi ga ina­če ko­šta­la de­se­ti­ne mi­li­o­na do­la­ra.
Kad se raz­bi­stri vo­da ko­ju je za­mu­tio, vi­dje­će se da je nje­gov uspon simp­tom ozbilj­ne kri­ze ame­rič­kog dru­štva. Is­tra­ži­va­nje ko­je je spro­veo ame­rič­ki po­li­ti­ko­log Dža­stin Džest, po­ka­za­lo je da je 65 od­sto ame­rič­kih bi­je­la­ca, ko­ji či­ne 40 od­sto sta­nov­ni­štva, sklo­no da gla­sa za par­ti­ju i po­li­ti­ča­ra ko­ji se za­la­žu za pro­tje­ri­va­nje imi­gra­na­ta, za to da se u Ame­ri­ci za­po­šlja­va­ju sa­mo Ame­ri­kan­ci, a pro­tiv ra­snih jed­na­ko­sti, za oštri­je mje­re pro­tiv islam­skog te­ro­ri­zma…
To je upra­vo ono što svo­joj ba­zi obe­ća­va Tramp. Ta ba­za je ne sa­mo raz­o­ča­ra­na u si­stem ne­go i eg­zi­sten­ci­jal­no upla­še­na de­mo­graf­skim, dru­štve­nim i eko­nom­skim tren­do­vi­ma - u ame­rič­kim ob­da­ni­šti­ma je već dvi­je go­di­ne vi­še dje­ce ma­nji­na ne­go bi­je­la­ca, u po­sled­nje če­ti­ri pro­mi­je­njen je od­nos pre­ma gej po­pu­la­ci­ji i le­ga­li­zo­va­ni su isto­pol­ni bra­ko­vi, dok su teh­no­lo­gi­ja i glo­ba­li­za­ci­ja bez po­sla osta­vi­li tra­di­ci­o­nal­ne in­du­strij­ske rad­ni­ke – pa je sprem­na da se uzda u po­li­tič­kog aut­saj­de­ra po­put nje­ga.
To zna­či da će tram­pi­zma bi­ti i po­sle Tram­po­vog po­ra­za, ali da li će stvar­no iz­gu­bi­ti? Za­što čak i po­me­nu­ti Nejt Sil­ver ne vje­ru­je sa­svim sop­stve­nim pro­ra­ču­ni­ma?
Raz­log je jed­no­sta­van: Hi­la­ri Klin­ton je u pred­no­sti zbog či­nje­ni­ce da će, za­o­kru­žu­ju­ći nje­no ime, vi­še lju­di gla­sa­ti ne za nju ne­go – pro­tiv Tram­pa. Po­bi­je­di li, bi­će to zbog stra­ha od Tram­pa, a ne zbog po­vje­re­nja u nju i nje­ne li­der­ske spo­sob­no­sti.
Sil­ve­rov tim je u pe­tak ura­dio 20.000 si­mu­la­ci­ja iz­bo­r­nog da­na, iz če­ga su pro­is­te­kla če­ti­ri mo­gu­ća sce­na­ri­ja: (1) po­bje­da Tram­pa, čak i u slu­ča­ju da do­bi­je ma­nje gla­so­va, ali osvo­ji ve­ći­nu iz­bor­nog ko­le­dža (elek­to­ra), (2) ti­je­sna po­bje­da Klin­to­no­ve (po istom mo­de­lu), (3) Klin­to­no­va po­bje­đu­je po ”Oba­mi­nom mo­de­lu”: obez­bje­đu­je ve­ći­nu elek­to­ra sa iz­me­đu 4 i 7 od­sto ve­ćim ukup­nim bro­jem gla­so­va i (4) nje­na ubje­dlji­va po­bje­da, sa naj­ma­nje osam od­sto vi­še gla­so­va.
Šta će se od ovo­ga ob­i­sti­ni­ti sa­zna­će­mo 9. no­vem­bra. A do­tle, ”ni­kad se ne zna”…
(Autor je biv­ši
glav­ni i od­go­vor­ni
ured­nik ,,Po­li­ti­ke’’)